/
    DANAS JE TAJ DAN
    qpr npower champions
    Pola zivota sam cekao ovaj dan. Posle punih petnaest godina, QPR se vraca tamo gde mu je i mesto, u Premier ligu. Za vreme naseg egzudusa iz elitnog ranga, mnogo toga se promenilo, a Premier liga je postala najjaca fudbalska liga na svetu. Vracaju mi se slike iz 1999. kada smo u podrumu Beogradjanke, moj drug Pedja i ja pratili poslednje kolo tadasnje Division 1. Bila nam je potrebna pobeda protiv Palace-a, da bismo izbegli ispadanje. I dok su Beograd nadletali avioni NATO pakta, mi smo u tom podrumu imali samo jednu zelju, istu kao i 17.000 navijaca Rangers-a na Loftus Road-u. Da Kevin Gallen, Gavin Peacock, Ian Barclough i ekipa dodju do tri boda i obezbede opstanak. Rangers je napadao u talasima i bilo je pitanje kada ce se mreza Orlova zatresti. Ali, umesto mreze Palace-a, poceli su da se tresu zidovi, popadale su police, nesto je puklo. U prostoriji se osetio strah, ljudi su cutali, izbezummljeno gledali jedne druge, niko nije znao sta se desava. Televizor se nakrivio od detonacije, nestala je slika. Kada se slika vratila, na ekranu sam video Chrisa Kiwomya-u, kako visoko drzi ruke. Dali smo gol! Posle smo dali jos pet komada i osigurali jos jednu sezonu u Divison One. Sto se tice detonacije, kasnije smo saznali da je ona nastala prilikom deaktiviranja bombe u obliznjoj zgradi Generalstaba...

    Za vreme naseg potucanja po nizim ligama, bilo je puno teskih i gorkih trenutaka. Ispali smo 2001. u treci rang, a 2002. smo doziveli jedno od najvecih ponizenja. U prvoj rundi FA Cup-a smo ispali od Vauxhall Motors-a. Posle 0-0 na Deva stadionu u Chester-u, amateri su u ponovljenom mecu izvukli remi i izbacili nas na penale. Slusao sam prenos preko interneta i tesko prezivljavao svaki trenutak. Kada je Karl Connolly postavio loptu na krec u poslednjoj seriji, znao sam da ce promasiti. Tako je i bilo.
    Porazi od ekipa koje igraju Sudnay league najvise bole, a takve poraze sam i ja iskusio u privatnom zivotu, Pocetkom avgusta 2002. QPR je usao u sezonu sa velikim ambicijama. U prvom kolu smo savladali Chesterfield na Loftus Road-u, a onda je usledilo gostovanje u Stockport-u. Bio je utorak i ja sam bio zaljubljen. I ona je bila zaljubljena. To vece smo prvi put spavali i sex je bio fenomenalan. Ali negde, u podsvesti, razmisljao sam sta se desava na Edgeley Park-u.Pod izgovorom da moram da proverim mail, nakacio sam se na net i imao sam sta da vidim. Domacin je sredinom drugog poluvremena vodio 1-0, a strelac je bio talentovani napadac Luke Beckett. Vratio sam se u krevet, ali posle pola sata, morao sam opet da odem na net, da vidim kako se zavrsila utakmica. QPR je izjednacio iz penala, strelac je bio Connolly, a moja draga devojka je vec na pocetku veze shvatila, da pored nje, imam jos jednu ljubav...
    Bili smo u vezi sest i po godina i verovao sam da je to to. Ali, ljudi se poznaju u nevolji, onda kada ne ide, kada sve pocne da se raspada. Isto kao i navijaci. Ne sumnjam da ce Loftus Road protiv Liverpool-a, United-a i Arsenala-a biti krcat, ali za mene su pravi oni koji su ostavljali glas protiv Tranmere Rovers-a, Orienta i Bury-ja.
    Ona nije bila prava...

    Dok pisem ove redove, vreme neumitno prolazi i jos samo sat vremena je ostalo do danasnje utakmice protiv Hull City-ja. Bod nam je dovoljan da i formalno overimo promociju. A onaj igrac koji bude dao gol ili dva, postace deo klupskog folklora, lokalna legenda, tema kafanskih razgovora. Imao sam tu srecu da budem na Loftus Road-u kada smo igrali poslednju veliku utakmicu. To je bilo 2003. godine, u polufinalu play off-a protiv Oldham-a. Tada nas je Paul Furlong odveo u finale, na Millennium, a trenutak kada je pogodio mrezu Oldhama i kada je Loft ekplodirao, pamticu dok sam ziv. I sada se najezim kada se setim tog dana, ispijanja piva u The Greenu, sa navijacima koji su dosli iz Severne Karoline, price sa Steve Russell-om i prijateljima iz QPR LSA.
    Za dve nedelje idem ponovo u London, gledacu poslednje kolo, Leeds United na Loftus Road-u. Bice to sjajan dozivljaj i radujem se kao dete.

    Preko QPR sam upoznao mnoge sjajne ljude i stekao prijatelje za ceo zivot. Od Argentine i Australije, preko Engleske do Ukrajine i Sankt Peterburga. Danas je dan kada cu se setiti svih njih, dan kada ce svi oni bar na trenutak zaboraviti na svakodnevne probleme i biti srecni. Jer, posle petnaest godina mozemo da kazemo THE R's ARE BACK!
    qpr serbia logo
    faith
    FAITH
    passion
    PASSION
    devotion
    DEVOTION
    forum